SADRŽAJ
FILM
SLIKE
TRAILER
DESKTOP POZADINE
LINKOVI
KNJIGA GOSTIJU
KONTAKT
 
   FILM
  • Nicija zemlja (en. No Man´s Land, slo. Nikogarsnja zemlja)

Glavne uloge: Branko Đuric ("Kako je propao rock'n'roll"), Rene Bitorajac ("Treca sreca"), Filip Šovagovic ("Transatlantik"), Katrin Cartlidge ("Naked") 
Scenario: Danis Tanovic 
Producenti: Frederik Duma-Zajdela, Mark Baše 
Režija: Danis Tanovic ("Ca Ira") 
Zemlje produkcije: Bosna i Hercegovina, Belgija, Francuska, Italija, Slovenija, Velika Britanija
Trajanje: 98. minuta


SINOPSIS 



Prica o dva vojnika, Cikiju i Ninu, Bosancu i Srbinu koji su se zatekli izmedju neprijateljskih linija, ni na cijoj zemlji, za vreme konflikta u Bosni, 1993. godine. Dok Ciki i Nino pokušavaju da smisle kako da se izvuku iz neprilike, hrabri narednik UN-a odlazi da im pomogne uprkos naredenju da se ne miješa. Za njim krece i armija novinara, koji tu vijest pretvaraju u medjunarodni incident. U napetom primirju izmedju mnogih strana umešanih u konflikt, i dok svjetska štampa ceka ishod, Ciki i Nino pokušavaju da izvuku živu glavu iz ratnog ludila. 

O PRODUKCIJI 



ZAPAŽANJA REDITELJA DANISA TANOVICA: 

"Sjecam se tog cudnog osjecanja kada je u Bosni poceo rat, kada bih video rupe u zidu od metaka ili kratere u polju od granata. Zamislite crno-bijelu Van Gogovu sliku i delimicno cete shvatiti kakav je osjecaj vidjeti takve stvari. Sav taj nesklad bio je vizuelni šok, koji je ucinio da osjecam gorcinu i da se osjecam bespomocno. Taj šok sam prikazao kroz svoj film. Sa jedne strane, dug letnji dan, savršena priroda, jake boje, a sa druge, ljudi u svom mracnom ludilu. Taj dug, vreo letnji dan oslikava se na celu atmosferu filma. Pokreti su teški, teško je uhvatiti misao, vrijeme sporo prolazi i napetost je pritajena. Kada sve konacno eksplodira, to lici na vatromet. Iznenada, bucno i brzo". 

"Panoramske slike pejzaža neocekivano se miješaju sa nervoznim detaljima akcije. Sve to traje koji trenutak, a onda se napetost ponovo sakrije, cekajuci slijedecu priliku da nas iznenadi. I vrijeme se ponovo usporava. Želio sam da ovaj film bude pun kontrasta i nesklada, ali sam želio i da pokažem da su taj nesklad i mržnja neprirodni, da ne donose riješenja. Negdje sam procitao da ljubav donosi harmoniju u konflikt, tako da ne oštecuje nijednu stranu. Mržnja radi suprotno. Da je mržnja vladajuci princip, u svijetu više ne bi postojao otpor. Ali pošto postoje i vatra i voda, ljubav mora da bude princip koji ce upravljati svijetom." 

"Svi likovi u ovoj prici lice jedan na drugoga. To su prosti ljudi, skoro antiheroji, uhvaceni u celjust rata. Covjek koji je na jednoj strani fronta, lako može da bude i na drugoj. Jedino njegovo ime ne bi bilo isto. Ne pokušavam da poreknem odgovornosti za zlocine pocinjene u bosanskom ratu. Tako nešto nikada ne bih uradio, jer sa jedne strane postoje žrtve, a sa druge zlocinci. Ali cilj mog filma nije da optuži bilo koga, niti da ukazuje na one koji su cinili zlo. Cilj filma je da digne glas protiv bilo kakvog rata. To je moj glas protiv bilo kakve vrste nasilja. Ipak, iako su likovi slicni, oni imaju razlicite životne price." 

ZAPAŽANJA PRODUCENTA: 

"Godinama, ili preciznije, od filma Milca Mancevskog 'Prije kiše', tražili smo projekat koji bi nešto ispricao o apsurdu ratova i sudbini bivše Jugoslavije. Godine 1999. bosanski režiser Danis Tanovic doneo je scenario u našu kancelariju. Nije nas zvao, nije navaljivao, ništa nismo znali o njemu, osim da je diplomirao režiju u Belgiji. Procitali smo scenario i bili fascinirani. Taj scenario je bio 'Nicija zemlja'. Potpisali smo ugovor sa njim u oktobru 1999. godine. Slijedeci korak je bio da upoznamo sa scenariom Marka Milera, direktora filmskog festivala u Lokarnu i šefa jedne produkcijske kuce iz Treviza, i Marion Hensel, režiserku, glumicu i producenta iz Belgije." 

"Jednog popodneva na filmskom festivalu u Sao Paolu, gde su oboje bili clanovi žirija, odlucili su da ce postati koproducenti ovog filma. U posao su se ukljucile dvije producentske kuce: 'Fabrica' (Italija) i 'Man's Film' (Belgija). Sajmon Peri, u to vrijeme direktor 'British Screen'-a i Evropskog fonda za koprodukciju, ukljucio se slijedeci za vrijeme sastanka producenata u Parizu. Njegova podrška je bila neophodna da bi se ovaj film završio. Naši koproducenti iz 'Prije kiše', Ket Vilers i Džudi Kounihan pojavili su se kao jedini prirodan izbor za koproducente iz Velike Britanije. Tako je film dobio pravu evropsku strukturu. Potpuna podrška 'French Pay Television' i 'TPS', još nas je više ubjedila da smo ucinili pravi izbor. Posljednji korak bila je naša odluka da se film snima u Sloveniji." 

"Bivša jugoslovenska republika je imala sve neophodne elemente za ovaj film. Veoma lici na Bosnu, a filmski timovi su medju najprofesionalnijim u Evropi. Država je mirna, a jezik, iako razlicit, lako savladavaju ljudi iz drugih bivših jugoslovenskih republika. Slovenacki koproducenti, Dunja Klemenc i Igor Pedicek iz 'Studija Maj' i 'Kazablanka', takode su investirali u ovaj film preko Slovenackog filmskog fonda. Kada su utvrdjeni koproducenti, podrška 'Eurimages'-a bila je osnovni faktor za ovu uspješnu medjunarodnu produkciju. Tada smo imali sve osim glumaca. Izbor Slovenije je veoma pomogao u procesu izbora glumaca. Sva tri glavna glumca su ili iz Slovenije ili iz susjedne Hrvatske. Bosna je tako blizu da smo dio ekipe mogli da dobijemo i iz Sarajeva. Režiser je nekoliko puta odlazio u Brisel da bi izabrao "Francuze" medu mladim glumcima iz te koproducentske zemlje. Izbor Katrin Kartlidž je bio prirodan, jer je ona vec postala prijatelj sa mnogim našim producentima poslije nezaboravnog iskustva u 'Prije kiše'. A Sajmona Kaloua, takodje po izboru producenata, režiser je rado prihvatio." 

O LIKOVIMA 



CIKI (Branko Đuric): 35 godina, prost covek. Živio je i radio u malom selu, provodio veceri u lokalnoj kafani sa ljudima koje poznaje od svog djetinjstva. Živio je mirno do pocetka rata, a onda je za samo nekoliko dana sve izgubio. Izgorila je kuca koju mu je ostavio otac, i za nekoliko sati požar je uništio sve što je imao. Prikljucio se vojsci jer nije želio da bježi, i zato što je neko morao da placa racune. 

NINO (Rene Bitorajac): 27 godina, student koji je živio sa roditeljima na sjeveru Bosne, u gradu koji je potpuno uništen. Nije bio umješan u rat dok ga srpska armija nije mobilisala. Do tada se ponašao kao da se rat vodi negdje drugde, negde daleko. 

CERA (Filip Šovagovic): 29 godina, mladi idealista. Prije rata je studirao pravo. Ne razume nepravdu. Bio je medju prvima koji su digli glas protiv svog tog ludila. Prvi je branio ono što je vjerovao da je ispravno. Uprkos svojoj porodici, koja je htjela da ga pošalje u inostranstvo, dobrovoljno je pristupio bosanskoj armiji. 

NAREDNIK MARŠAN (Georgis Siatidis): 36 godina, profesionalni vojnik koji je imao mnoge ideale i ubjedjenja prije nego što je otišao u Bosnu. Sada je veliki optimista. Zna da uvijek može da bude i gore nego što jeste. 

DŽEJN LIVINGSTON (Katrin Kartlidž): 33 godine, novinarka koja misli da je njen posao nacin života, a ne samo profesija. 

DANIS TANOVIC - režiser/scenarista 



Danis Tanovic je rodjen u Bosni i Hercegovini. Režirao je mnoge priznate dokumentarne filmove koje su sponzorisali razni zvanicni organi, od vlade Bosne i Hercegovine do Evropske humanitarne kancelarije. Nekoliko tih filmova opisuje efekte bosanskog rata na ljude koji su ga preživeli ili bili direktno ukljuceni u borbe. Jedan od tih filmova, "Portraits d' Artistes Pendant la Guerre" iz 1994. godine opisuje život cetiri umjetnika u vrijeme opsade Sarajeva. Tanovicev izvanredni rad se oslikava kroz nagrade koje je godinama dobijao. Za "L'Aube" (1996) dobio je Veliku nagradu filmskog festivala u Okseru, Nagradu za najbolji evropski dokumentarni film i Prvu nagradu na filmskom festivalu u Frajburgu. Njegov film "Ca Ira"(1998) o modernim danima u Bosni, takodje dobija Glavnu nagradu na festivalu u Parizu. Osim rada na svojim filmovima, Tanovic je stvarao video-arhivu bosanske armije, za koju je snimio preko 300 sati materijala na sarajevskoj liniji fronta. Taj materijal je korišcen širom svijeta za novinarske izvještaje. Kada ne snima filmove, Tanovic se bavi režiranjem reklama. 

BRANKO ĐURIC (Ciki) 

Branko Đuric je roden u Sarajevu, 1962. godine. Pohadjao je sarajevsku Akademiju glume i bavi se tom profesijom od 1970. godine. U svojoj karijeri je ostvario pozorišne, televizijske i filmske uloge. Filmska ostvarenja: "Gypsy caravan" Emira Kusturice, "Kako je propao rock'n'roll" Gorana Gajica, "Ovo malo duše" Ademira Kenovica. 

RENE BITORAJAC (Nino) 

Rene Bitorajac se bavi glumom od svoje sedme godine. Rodjen je u Zagrebu i debitovao u igranom filmu "Gosti iz Galaksije". Pohadjao je Akademiju za dramu i bio u vojnoj službi. Pojavljivao se u mnogim pozorišnim predstavama, racunajuci i predstave u Hrvatskom narodnom kazalištu. Imao je glavne i sporedne uloge u još desetak igranih filmova, od kojih je najpoznatiji "Garibaldi". Nedavno je glumio u filmu "Treca sreca". 

FILIP ŠOVAGOVIC (Cera) 

Filip Šovagovic je rodjen u Hrvatskoj. Na dugom spisku filmova u kojima je ucestvovao su: "Nebo sateliti" Lukasa Nole, "Bogorodica" Nevena Hitrea, "Cetverored" Jakova Sedlara, "Transatlantik" Snježane Tribuson i "Point Neuf" Željka Senecica. 

GEORGIS SIATIDIS (narednik Maršan) 

Georgis Siatidis se pojavljivao u mnogim od kritike priznatim ostvarenjima u posljednjih desetak godina: "Australia", gde su glavne uloge tumacili Džeremi Ajrons i Fani Arden, "Un Heroes Tres Discret", "Train de Vie" i "Babylone". Takode ima zapaženu pozorišnu karijeru, gde je tumacio širok spektar uloga, od Šekspira do Šoa. 

KATRIN KARTLIDŽ (Džejn Livingston) 

Katrin Kartlidž se pojavljivala u mnogim zapaženim filmovima, koji su osvajali ili bili nominovani za nagrade. Tumacila je glavnu ulogu u "Claire Dolan" Lodž Kerigan (zvanicna selekcija Kanskog festivala 1998. godine), za koji je nagradena kao najbolja glumica 1997. godine. Godine 1998. Evropska filmska asocijacija ju je nominovala za glumicu godine u Evropi za ulogu u filmu Majka Lija "Career Girls". Pojavljuje je u "Breaking the Waves" Larsa fon Trira i dobija Veliku nagradu kanskog žirija 1996. godine, a Londonska filmska kritika je nominuje za najbolju glumicu iste godine. Takode je ostvarila uloge u "Prije kiše" Milca Mancevskog (nominacija Americke filmske akademije za najbolji strani film 1995. godine i nagrada "Zlatni Lav" medunarodne kritike u Veneciji), u filmu "Naked" Majka Lija, i "Weight Of Water" Ketrin Bigalou. Takode se pojavljivala i u pozorištu i na televiziji. 

SAJMON KALOU (pukovnik Soft) 

Sajmon Kalou ima izvanrednu karijeru na filmu, televiziji i u pozorištu. Od igranih filmova najpoznatiji su: "Amadeus" Miloša Formana, "Soba s pogledom" Džejmsa Ajvorija, "Cetiri vencanja i sahrana" Majka Njuela i "Zaljubljeni Šekspir" Džona Madena. Od televizijskih uloga najzapaženije su one u BBC-ijevim ostvarenjima "David Koperfild" i "Femme Fatale". U pozorištu je tumacio glavne uloge u predstavama "Tit Andronik", "Dikens" i "Amadeus". 

SERŽ-HENRI VALKE (kapetan Duboa) 

Serž-Henri Valke (kapetan Duboa) ima 30 godina dugu karijeru na filmu, u pozorištu i na televiziji. Uskoro cemo ga gledati u "Soul Assassin" sa Skitom Ulrihom i Kristi Svonson. Medu mnogim filovima u kojima je igrao su i Dik Masovi "Do Not Disturb", triler "Amsterdamned" i popularna satira "Flodder". Takodje se pojavljivao i u nagradenom filmu Marion Hansel "The Quarry", Patrik Konradovom "Mascara", koji je osvojio dve medunarodne nagrade, i "Slachtvee", koji je takodje režirao Konrad. 

WALTHER VANDEN ENDE - direktor fotografije 

On ima tridesetogodišnje iskustvo u radu iza kamere i osvajao je brojne nagrade za svoj umetnicki rad. Tri puta je bio Belgijski kinematograf godine i to za: "Noces en Gallilee" (1987), "The Music Teacher" (1988) i "Sailors Don't Cry" (1989). Godine 1991. proglašen je za Evropskog kinematografa godine za film "Toto le Heros" (Felix Berlin); 1992. godine je dobio specijalnu nagradu za najboljeg kinematografa za film "Daena" (Medunarodni filmski festival u Cikagu). Takode je radio za film "Farinelli" (1995) i "Le huitieme Jour" (1997). 

HENRI MORELLE - ton-majstor 

Bio je tonski snimatelj u mnogim filmovima u Briselu i Francuskoj. Radio je sa Marion Hansel u "Between The Devil and The Deep Blue Sea", "Le Lit", "The Quarry" i "Le Maestro" i sa Anjes Varda u "Les 100 et Une Nuits". 

FRANCESCA CALVELLI - montažer 

Radila je i za film i za televiziju. Sarajdivala je sa Manetijem u "Torino Boys", u tri filma Marka Belokija - "La Baila", "Il principe di Homburg" i "Il sogno della farfalla"; "Del perduto amore" Mikele Plasida; "Le parole di mio padre" Franceske Komenšini. 

DUŠKO MILAVEC - scenograf 

Više puta je nagradjivan. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Ljubljani i potpisao se u više od 30 igranih filmova, 18 pozorišnih predstava, 150 reklama i televizijskih spotova.

  • Detaljnija lista uloga:

Ciki : BRANKO DJURIC
Nino : RENE BITORAJAC
Cera : FILIP SOVAGOVIC
Jane Livingstone : KATRIN CARTLIDGE
Soft : SIMON CALLOW
Marchand : GEORGES SIATIDIS
Pierre : ALAIN ELOY
Michel : SACHA KREMER
Dubois : SERGE-HENRI VALCKE
Stari srpski vojnik : MUSTAFA NADAREVIC
Srpski oficir : BOGDAN DIKLIC
Martha : TANJA RIBIC
Démineur : BRANKO ZAVRSAN
Bosanac : DJURO UTSJESANOVIC
Bosanski oficir : MIRZA TANOVIC
Bosanski vojnik 1 : BORO STJEPANOVIC
Bosanski vojnik 2 : ALMIR KURT
Bosanski vojnik 3 : RATKO RISTIC
Bosanski vojnik 4 : PETER SEDMAK
Bosanski vojnik 5 : ALEKSANDAR PETROVIC
Miralem : BORIS CINDRIC
Srpski oficir 2 : DANIJEL SMON
Kameramen : PRIMOZ RANIK
Mark : JURE PLESEC
Jonh : GORDON WILSON
Olivia : MAELYS DE RUDDER
Bill : ALAN FAIRAIRN
Vojnik : MICHEL OBENGA
Vojnik : ROK STREHOVEC
Novinar 1 : ZVONE HRIBAR
Novinar 2 : ALES VALIC
Novinar 3 : FRED M LISS
Novinar 4 : FRANC JAKOB
Rambo : PREDRAG BRESTOVAC
Bosanski vojnik : TADEJ TROHA
Srpski pukovnik (barikada) : PRIMOZ PETROVSEK
Srpski vojnik (barikada) : JANEZ HABIC
Djecak sa usnaharmonikom : MATEJ BIZJAK
Srpski vojnik 1 : MARINKO PRGA
Srpski vojnik 2 : DARJAN GORELA
Srpski vojnik 3 : SRECKO DZUMBER
Srpski pukovnik : UROS TATOMIR
Bosanski oficir (barikada) : MATEJ RECER
Bosanski vojnik (barikada) : MATIJA BULATOVIC
Bosanski vojnik (barikada) : UROS FURST

 

 

 

 

  © 2002 - 2014. Sva prava pridržana.